Posle kataklizmičkih prognoza da je trgovina nekretnina zauvek završena TRŽIŠTE SE BUDI.
Zvuk telefona budi usnule agente. Posle zimske pometnje, bombastičnih izjava na televiziji da će cena kvadrata drastično pasti trgovina se ipak nastavlja. Strah je zavladao jednom od najznačajnijih privrednih grana Građevinarstvom. Posebno me je zadivila momentalna reakcija tržišta, neka nevidljiva sila je zaustavila kupovinu i prodaju. Kroz glavu mi je prošla misao, šteta što u svemu ne reagujemo tako brzo, zamislite samo kako bi bilo da je naš pravosudni sistem tako brz ili možda zemljišne knjige. Bilo kako bilo na opštu nevericu tržište nekretnina ipak nije umrlo. Stvari se vraćaju u normalu. Trgovina se nastavlja, naravno ne u onom obimu kao prošle godine ali posla ipak ima. Kolege se čude mom optimizmu i panično traže druge delatnosti u koje mogu bezbolno preći. Ja kažem, biće sve u redu, prošli smo za ovih deset godina toliko kriza da jedna više manje ništa ne znači. Šalu na stranu, situacija je zaista ozbiljna ali to ne znači da treba odustati, ovo vreme će iznedriti kvalitet. Tržište nema milosti, kupac njime vlada tako da će konačno raspored snaga biti pravilno raspoređen. Mešetari, preprodavci i druga nelojalna konkurencija ce nestati, ostaće firme koje zdravo posluju, koje mogu izdržati period stagnacije, koje imaju viziju gde žele da budu i jasan cilj u svom poslovanju, koje imaju stabilne finansijske konstrukcije. Kad to kažem mislim i na investitore i na agencije za promet nekretnina. Dvadeset prvi vek traži profesionalce, navijam za to. Praveći analizu koliko košta proizvodna cena kvadrata došla sam do zaključka koliku prodajnu cenu možemo očekivati u prvom tromesečju ove godine. Naglašavam da u zemlji gde su velike turbulencije kako u ekonomskom tako i u političkom životu neke duže prognoze nemoguće je i neodgovorno davati. Treba biti realan, to se odnosi i na investitore i na kupce. Zapamtite do trgovine može doci 
samo ako su obe strane zadovoljne. Proteklih meseci razgovarala sam sa investitorima i niko nije znao dati odgovor na pitanje, zašto su cene nekretnina proletos tako naglo porasle. Objašnjenje se traži u povećanoj tražnji, nerealnom kursu dinara u odnosu na euro, skupljim lokacijama za gradnju itd. Lično mislim da to nije dovoljno za takav skok, svi zaboravljaju činjenicu da su ljudi koji su investirali svoj novac na početku gradnje da bi prodali na kraju, popularno nazvani preprodavci, u mnogome uticali na nerealnu prodajnu cenu kvadrata. Odnosno ekstra profit koji se mogao ostvariti vrlo retko je ostajao samom investitoru uglavnom se prelio na preprodavce čiji kapital je neophodan u ovakvom sistemu gradnje gde banke ne prate adekvatno investitore. Naravno svaka priča ima dve strane. Bankari su pokušali da okrive investitore i njihovu želju za ekstra profitom zaboravljajući koliko košta njihova obrada i preliminarno odobrenje kredita. Na kraju se sve preliva na Kupca koji plaća visoku prodajnu cenu. Situacija je nepovoljna za sve, niko pravo rešenje ne nudi i spontana reakcija je da se STANE I SAČEKA da bude bolje. Naravno ovakva strategija je neodrživa jer investitori moraju da završe objekte i ispoštuju svoje kupce. Oni su primorani da spuštaju prodajne cene ili da se zadužuju kod banaka što je vrlo skupo. Letos kada sam sugerisala da ne podižu cene, niko nije slušao, sasvim je bilo za očekivati da će u jednom momentu doći do zastoja. Srećom trgovina se nastavlja, došlo je do malog pada prodajnih cena, u proseku su pale od 100 do 200 eura po kvadratu u zavisnosti od lokacije. Euro je skočio tako da ovaj pad prodajnih cena (koje su inače
u eurima) investitore nije jako pogodio. Polako se približavamo realnoj prodajnoj ceni i trgovina se opet budi. Posebno mi je interesantan mit o Rusima koji dolaze i masovno kupuju nekretnine ne pitajući za cenu. Moram priznati da moju agenciju ni jedan Rus još nije kontaktirao a postojimo na tržištu deset godina, imamo sajt i saradnju sa agencijama u Moskvi. Kupovina nekretnina po inostranstvu je investicija koja treba da oplodi uloženi kapital, nije dovoljno da se grad zove Novi Sad i da ima 350,000 stanovnika. Naravno navijam da ovaj mit jednog dana postane stvarnost. Ogromna tražnja za nekretninama koja je postojala proteklih godina je prošla, i toga moramo biti svesni ali će se i dalje trgovati. Živeći u periodu hiper gradnje naučili smo i na hiper trgovinu sada će kvantitet ustupiti mesto kvalitetu. Ljudi ce i dalje rešavati svoja stambena pitanja bez obzira na skupe stambene kredite, negde se mora živeti, pametnije je placati ratu stambenog kredita nego zakupninu za iznajmljenu nekretninu. Naravno pod uslovom da ispunjavate uslove i možete dobiti stambeni kredit. Prodavaće se veliki stanovi da bi se kupili manji, investiraće i oni koji žele siguran izvor prihoda kroz iznajmljivanje nekretnina. Poplašeni padom Njujorške berze, svetskom krizom, nepoverenjem prema bankama, stanovništvo je povuklo svoj novac i strpljivo sacekalo da prodje nova godina. Decembar je bio tih, izostale su kupovine nekretnina, automobila i drugih velikih 
investicija, čekalo se da se nešto desi. Niko nije imao pouzdanu ideju šta bi to moglo da se desi ali smo svi to čekali. Kako se ništa bitno nije desilo život se normalno nastavio. Lično mislim da smo proteklih godina živeli i radili bez pomoci banaka tako da nas njihovo usporavanje i poskupljivanje stambenih kredita neće jako pogoditi. Investitori su se finansirali prodajući unapred stanove tako da sa ovom praksom neće prestati. Javiće se problem poverenja, odnosno preplašen narod teško će investirati u novogradnju, činiće to samo ako cene zaista budu primamljive kod investitora sa dobrom reputacijom. Naravno investitori će se morati odreći dela zarade na račun ubrzanja cirkulacije kapitala. U prethodnom tekstu, pisala sam kako se formira cena sekundarnog stana tako da ću sad samo naglasiti da kako se bude smanjivala cena novogradnje tako će se smanjivati i cena sekundarnih stanova. Naravno to neće ići u nedogled, postoje granice ispod kojih neće pasti jer to bi dovelo do neisplativosti investicije i u tom slucaju investitori će zaustaviti gradnju i prodaju svojih objekata. Prodajne cene polako se vraćaju na nivo pre velikog poskupljenja proletos. Što se tiče same prodaje, povećala se prodaja sekundarnih uknjiženih stanova jer je tu rizik neznatan. Ona čuvena narodna poslovica opet je aktuelna “Bolje vrabac u ruci nego golub na grani”. Prilikom procene prodajne cene neke nekretnine obavezno uzmite u obzir kvalitet gradnje, lokaciju, veličinu i
strukturu stana. Pogrešno je tražiti neku prosečnu cenu, svaka nekretnina je zasebna i jedinstvena. Prosečne cene su samo parametri koji mogu lakše da vam pomognu oko procene cene vaše nekretnine bilo da je prodajete ili kupujete. Ekonomska kriza pogađa ceo svet tako da ni Srbija neće biti zaobiđena samo za razliku od drugih mi smo naučili da živimo u kriznim vremenima.
Dragi moji kupci, prodavci, investitori i svi ostali samo hrabro.
Dipl.ecc. Eleonora Vasović
